Maloj kutiji rastu prvi zubi
I raste joj mala dužina
Mala širina mala praznina
I uopšte sve što ima
Mala kutija raste dalje
I sad je u njoj orman
U kome je ona bila
I raste dalje i dalje i dalje
I sad je u njoj soba
I kuća i grad i zemlja
I svet u kome je ona bila
Mala kutija seća se svog detinjstva
I od prevelike čežnje
Postaje opet mala kutija
Sada je u maloj kutiji
Ceo svet mali malecan
Lako ga možete u džep staviti
Lako ukrasti lako izgubiti
Čuvajte malu kutiju
Vasko Popa
6 comments:
što, seliš se?
Mnogo ova kuca brzo raste nesto nije u redu zar ne?
OK, čitamo te i ovde... :)
dobro doshli )
Ovaj Popa prolupao. Kakva kutija, bre.
Naravno, shalim se. Super pesmica.
Post a Comment