Subotnje jutro. Breza šušti, mali ljudi tabanuju. Vetar i mi, moji Mali Ljudi i ja, sami na našoj Planeti. Čekamo kišu. Mislim... ma, znam, nema ništa savršenije za Ovaj dan. Popunim playlistu, pustim ritam u dan i tabane u ples. Otvorimo sve prozore naše Planete, od Ultra do onih sa sivim nebom sivog krova i jatima golubova. I damo se i sebe i nas u ludu igru.
Obavim jedan telefonski razgovor. Izbacim glavu sa naše Planete u drugi planetarni sistem da malo nikotinom zagadim okoliš i počnem da sabiram šta treba da kupimo Malim Ljudima. Od cipela, preko krpica, pelena, sve neophodno, pa Sve je stalo, samo Mali Ljudi rastu, i dođem do cifre, ubacim glavu u našu Planetu i gledam ih. Želim da im dam sve. I sve najbolje. Naravno da sam počela da plačem. Bio je tren da je Planeta stala, da sam se saplela o svoj korak, svoj ritam i da sam posrnula. Pala pravo na nos. Kako mislim da prehranim Male Planete snovima? Da im pravim paprikaš od priča? Mislim li da će moći da prežive od mog hodanja na rukama? Treba li da se bacim u druge sisteme i živim ih iako u njih ne verujem, čak pljujem po njima teške reči? Gledam ih. Pa odem u kupatilo (tamo možeš biti jedino sam) na sabiranje ponovo. Sabiram. Oduzimam. Množim. Delim. Izvučem ono što daje ili = Dokle god budemo mogli da vrtimo Našu Planetu Našim Ritmom sjajno je! Kapiram, posle ćemo se snaći. Neozbiljno? Khm. Jeeeeste. Ali, Naša Planeta od toga živi!
Nije bitno šta, već ko i kako nosi!
Vratim se, a moji Mali Ljudi se potukli. Ona ne da. On to hoće. Ona kaže. On neće. Ona njemu. Pa on njoj. A Planetu vrti Darko Rundek u ritmu:
U svojim starim kožnim sandalama
Nikad nisam bio nesretan
Zaplesale bi uvijek kad bih je sreo
U njima nikad nisam bio sam
Jer imao sam društvo cijeli dan
U mome rodnom gradu plesala se
Samba, rumba, ča-ča-ča
Hej, Ljudi, ja sam srećna Žena skroz! I imam krila.
4 comments:
prelepo,zaista...jedna od lepsih prica koje sam procitala odavno..mada tvoje su sve lepe...divni su ti jj mali judi,nadam se da ce tvoja mala planeta zauvek da zivi od paprikasha od mashte i pricha;]
svi smo mi mali ljudi koji ponekad nemaju shta da obuku ali se onda sete da imaju osmeh da navuku;D
jubac za sve Male i Velike
ej, nemoj i ti da me zaplačinjavaš. inače sam ovih dana ulta giga mega emotivna...zavidim ti na malim ljudima...oni su snaga. za sve. poljubac.
o, kako poznao zvuci
i sasvim sam sigurna da je hod na rukama vazniji od paprikasa ili mi je nekako lakse da verujem da je tako
hej, divni ljudi, hvala vam! vazhniji nego shta!)
svidja mi se ovo bizhi bizhi
smo mi mali ljudi koji ponekad nemaju shta da obuku ali se onda sete da imaju osmeh da navuku;D
apsolutno!
Post a Comment