Probudimo se jutros rano. Baš, baš rano. Pogledam kroz prozor-Mračno.
-Jesi ti čuo noćas neke kočije i irvase?-počinjem priču sa Čovekom, on se nadovezuje, odgovara, jeste, čuo i on, kao da je neko ulazio kroz prozor. Evo, baš ga sad zatvorio, bio otvoren. Maloj ženi se šire oči. Otvorila usta, usisava reči. Ustaje iz kreveta. Bosim koracima tapatapatapa. Vraća se tapatapatapa. Uskače u krevet, pokriva se i kaže:
-Joj, što sam se uplašila!
Pitamo je za poklon, ona kaže samo neke čokoladice je videla, one u obliku Dede Mraza. Čudimo se.
-Ništa više?!
Ona odmahuje glavom. Krenemo svi zajedno da ispitamo situaciju oko jelke i naiđemo na ogroman paket. Vriska. Skakanje. Ludnica. Otvaraj. Ne može. Cepaj. Cepaj. Još Cepanja.
Tišina.
Okreće se kutija. Gleda. Otvorena usta. Oči skoro ispale. Uzbuđenje. Onda druga.
Tišina prestaje. Vriska. Otvaraj kutiju. Ovaj Deda Mraz lud. Vidi kako je zatvorio ove kutije. Kako da se igram. KmeKmeKmeee. Makaze. Otvaranje.Cepanje.
Uzvici oduševljenja. Pa opet tišina. Kraća. Postavlja se scena. Hvata se zalet. Kreće se u igru.
Malom čoveku ništa nije bilo jasno, ali dobro, nema veze. Odlepio je na Barbiku Male Žene.
-E, S, a vidi Deda Mraz nije poneo čestitku što sam mu nacrtala?....Joj. Pa šta ću sad? Moraće opet da dođe. A hoće mi onda doneti još jednu knjigu. Jel hoće? -Maloj Ženi se sjaje oči.
Inače, umorna, neispavana, puuuno posla, nema se vremena.
Ali i Ispunjena. Zadovoljna. Baš!
A vi?
5 comments:
Hahahhaha, al sam se nasmejala :)
Specijalno na odlepio na barbiku male zene :))
Divno ti. Divno bez umora ne ide. Izgleda. Nikad. Il naleti, al ga tad ne znas nako dobro dobro...
A mi.
Cekamo deda mrazonju :)
neka si se javila i neka si ispunjena.
Hehe... sećam se kad sam nekad davno reagovao baš kao M.Ž. Potpuno je razumem. :)
Pršti, Pršti, Bela Staza,
J**u Deca Deda Mraza.
Ovo je fenomenalna pricica, fenomenalna!
Post a Comment