Zapisi o Tari sa Tare

(na računima, 1 maramici, telefonu)
Prvi zapis
Ovde je tako mirno. Neverovatno je. Magla je. Čini mi se da možemo da dodirnemo tu granicu. Granicu Tog Mira i Naše Buke.

Noći su još mirnije. Bila mi je frka da izađem u hodnik i ispljužim jednu. Nikad nisam imala doživljaj količine Tišine. A ovde je ima tako puno. I teška je. Osećaš njene Nemire i Divljine. Osećaš Svetove. Slutiš. Uskoro ću se navići. Ali sada se plašim.
Možda me tiššššššina proguta.)

Drugi zapis
Sankali smo se. Ja sam slomila kliska. Jug zaspao na sankama. Jana dobila mini nervni slom zbog toga šta sve mora da obuče i svuče.Interesuje je samo da sedi na sankama i neko je vuče ili da crta po snegu. Meni je to ok. I ja nisam neki ljubitelj radosnih igara po snegu. Ponavljam, Ja sam zdrav mediteranski tip!


Treći zapis
Danas je divan dan. Pun sunca. I nebo je čisto plavo, dohvatljivo, Ono nebo što ide uz belu glavu.

Išli smo do Zaovinskog jezera. Bili smo na brani. Posle smo se spustili u Spajiće, do Spajića jezera. Ovde je priroda fantastična. Tako pitoma, a tako divlja. Bio je potpun doživljaj od Omorike do Mitrovca kroz šumu. Vijugav. Jele. Sneg. Put nam preseklo jedno lane i jedna veverica (za koju smo utvrdili da je ženska luda glava, neodlučna, i da je vaga u horoskopu). Jana oduševljena. To joj je Bajka! Jug nema pojma, on je za neku klopicu. A zatim sam doživela najbolji spust u životu. Spust ka Perućcu. Pogled puca na Bosnu. Jasno se izdvaja jedna bela džamija iz braon-bordo predela. Vide se zaseoci. Put presecaju tuneli sa čijih vrhova vise ledeni šiljci. Deluju sablasno. A dole Perućac i Drina krivudava, i tako zelena, tako teško zelena. Posle smo kružili oko Perućca, opet neki nepoznati krajolici, na obroncima sneg, u podnožju jezero, kućice na vodi, šarene, divlje patke i tišina golema. Na bosanskoj strani spaljene kuće, pričamo o ludilu, o umu, o ratu.




Četvrti zapis
Mokra gora.Mećavnik. PodSećanje Bajka u Va. Prijatno. Najlepša medovača medna. Macoline glave. I jedna od kućica. Moj favorit.

....
I onda o5 mašina, sitemi, ulasci i izlasci, čekanja i nadanja, duge šutnje, neusklađeni ritmovi...

Red Dani

Red Žena se ne budi sama, njen organizam biva probuđen u više navrata u toku noći, ali ono jutarnje dizanje bi se moglo vezati za 5 sati. Mali Čovek ne zna da pre zore, ne sviće. On tada krene da akcijaši. Izlazi iz kreveca, prelazi preko pospanih roditeljskih tela, ruke istih ga vraćaju na početnu poziciju, on se buni, oni prvo nežnim, a potom zapovednim rečima pokušavaju da ga nateraju da još samo malo odspava. I to traje do 6.30. Tada se svi uspravljaju i kreću ka svojoj odeći, nakon toga ka kupatilu. Red Žena pre toga kuha sebi kafu pošto tim čarobnim napitkom uspeva da uspostavi vezu i bira Green odeću. Prvo se odevaju Mali Ljudi. Tada Mala Žena staje ispred ogledala i počinje priču, pesmu, glumatanje. A Mali Čovek akcijaši dalje. Otvara vrata, ulazi i izlazi u prostorije, uzima stvari, stavlja u usta, oseti ih i baci, Čovek i Žena se smenjuju u jurnjavi za njim i No, No Poklicima.
Nekako se zaključavaju vrata od toplog Doma i kreće juriš ka institucijama. Prvo Mali Ljudi u zabavište. Mala Žena, osim što se zablene i koncentriše na razgovore ljudi oko sebe, ne pravi problem, Mali Čovek još uvek plače i otima se, mada se i on predaje polako i navikava se na Sistem. Zatim, Čovek i Žena svako na svoju stranu.
Red Žena Green Odevena staje pred hormonski izmenjene osobe i obrađuje, utvrđuje, vežba jezik kojim se služimo, uči i ponovo preživljava tinejdž dane. Dovija, umiruje, nadvija, smeje ili mrači. Naučila je da se koncentriše na pojedince, a obraća masi.
Nakon posla, odlazi u knjižaru da “pročita” jednu kafu i ćuti.Čita neku knjigu. Puši i pije produženi bez mleka, bez šećera. Red organizmu je potreban samo kofein i šutnja.
Zatim se vraća aktivnostima po domu. Kuhanje, skupljanje, pakovanje, širenje, pranje. Igra se sa Malim Ljudima. Ponovo otkriva svet. Na trenutak opruži svoje telo po krevetu i shvati da je umorno. Ne razmišlja. Nema se za to vremena. Mora se delati dalje. Radnje se ponavljaju. Smenjuju. Ima svega. Mnogo pričanja, ima smeha, suza, histerije, svađe, tuče, plesa, jurnjave, padanja. I, naravno, ustajanja. Zatim dolazi čaroban momenat Večernjih aktivnosti. Nahrani, okupaj i uspavaj Male Ljude. Malom Čoveku je dovoljna flašica puna toplog mleka, držanje za ruku i maženje, dok Mala Žena voli da se čitaju priče po njenom izboru, mazi, da se saberu utisci, popije čaša vode i tek tada odlazi na spavanje.
Posle svega dolazi talas Tišine. Malo se uživa u tim trenucima. Shvata se da je neophodan Odmor, ali dela se i dalje. Seda se za Računar i lektoriše. Ili se nađe Čuvar Malih Ljudi i izađe. Drži se za pivo i razmenjuju se Reči. Nekada igra preferans. Ili piju kokteli. Ili se dešava nešto Lepše.

Ali ono što je Red Ženu potpuno fasciniralo je poseta jednom veoma mističnom selu po jednom sivom, prljavom i jezivo blatnjavom danu. Selo Taor. Znalo se o onim loptama od kamena, savršeno uglačanim, sa nekim simbolima (očekuje se lingvistička analiza), negde oko metar visine, onim što neki “stručnjaci” kažu da su ih tu postavili vanzem(a)lj(a)ci. I znalo se da su Taorska vrela lepa. No, Taorska vrela su i više od lepa. Magična su. Razgaljujuće deluju na maštu. Evo par
fotki, pa procenite sami )
Sve u svemu, posao zove, a na netu se može pročitati o problemu Taorskih vrela i eksploataciji sige…Red Žena namerava da se zalaže za zaštitu Taorskih vrela!