CrnoBeliSvet&ŠarenaLaža

Wislawa Szymborska (1923-2012)

2012-02-03T16:11:00.001+01:00

REHABILITACIJA

Koristim najstarije pravo mašte
i prvi put u životu prizivam mrtve,
zagledam njihova lica, osluškujem korake,
iako znam, onaj ko je umro, sasvim je umro.

Vreme je da vlastitu glavu u ruke uzmem
i kažem joj: Jadni Joriče, šta s tvojim neznanjem,
šta s tvojim slepim poverenjem, šta s tvojom nevinošću,
s tvojim biće nekako, uravnoteženošću duha
između neproverene i proverene istine?

Verovah da su izdajice, nedostojne imena,
kad se korov ruga njihovim neznanim humkama
i gavranovi ih oponašaju, a mećave im se podsmevaju
- jer to, Joriče, lažni svedoci behu.

Večnost mrtvih postoji
dok im se sećanjem uzvraća.
Nepouzdana valuta. Nema dana,
a da neko večnost svoju ne izgubi.

O večnosti danas više znam:
može se davati i uzimati.
Onaj ko je nazvan izdajicom – taj
zajedno sa imenom treba da umre.

Ta naša moć nad mrtvima
zahteva stabilne terazije
i da sud ne sudi noću,
i da sudija ne bude nag.

Zemlja kipti – a oni koji su zemlja,
ustaju grudvica po grudvica, šačica po šačica,
izlaze iz prećutanosti, vraćaju imenima,
sećanju naroda, vencima i aplauzima.

Gde je moja moć nad rečima?
Reči pale na dno suze,
reči, nepogodne za vaskrsavanje ljudi,
opis mrtav kao magnezijumom osvetljena slika.
Ne umem čak da se probudim na pola daha,
ja, Sizif osuđen na pakao poezije.

Idu k nama. I oštri poput dijamanata
- po izlozima spolja ulaštenim,
po prozorima toplih stančića,
po ružičastim naočarima, po staklenim
mozgovima, srcima – i tiho režu
.

2012-01-29T13:15:00.000+01:00

Ljubav je na nebu
Videćeš ko sam ja
Zvuci su na nebu
Saznaćeš ko sam ja

Ulazim u tvoj svet
Istine i laži se ljube
Zakopčanost kišnog mantila
Zagonetna slika
U kući pustinje

Ljubav je na nebu
Saznaćeš ko sam ja
Zvuci su na nebu

Ljubav je na nebu
Saznaćeš ko sam ja
Senke su na nebu
Videćeš ko sam ja

Ulazim u tvoj svet
Istine i laži se ljube
Zakopčanost kišnog mantila
Zagonetna slika
U kući pustinje

Ljubav je na nebu
Videćeš ko sam ja
Zvezde su na nebu

Ritualno pijanstvo
Ulazak i krik
Pogledi laserski
Bez misli, bez sećanja

U kući pustinje
Ritualno pijanstvo
Ulazak i krik
Bez misli, bez sećanja

Ljubav je na nebu
Saznaćeš ko sam ja
Senke su na nebu
Videćeš ko sam ja

U kući pustinje
Ritualno pijanstvo
Ulazak i krik
Bez misli, bez sećanja

2012-01-25T13:11:00.005+01:00

Evo cveta dovoljno smelog da miriše
Na praznom mestu i u uspomeni

2012-01-19T21:03:00.003+01:00

dijalog

2012-01-05T10:45:00.000+01:00

PESMA PTIČARA

Ptica koja leti tako nečujno
Plica crvena i topla kao krv
Ptica tako nežna ptica ismevač
Ptica koju odjednom obuzima strah
Ptica koja samu sebe udara
Ptica koja bi htela pobeći
Ptica usamljena i izbezumljena
Ptica koja bi htela živeti
Ptica koja bi htela pevati
Ptica koja bi htela vikati
Ptica crvena i topla kao krv
Ptica koja leti tako nečujno
Da to je tvoje srce lepa devojko
Tvoje srce koje krilom tužno udara
O tvoje čvrste i bele grudi

DA SE NAČINI PORTRE JEDNE PTICE

Pre svega naslikati kavez
sa otvorenim vratima
naslikati zatim nesto lepo
nesto prosto
nešto divno
nešto korisno ...
A potom za pticu
postaviti platno uz neko drvo
u nekoj bašti
u nekom gaju
u nekoj šumi
i sakriti se iza drveta
ne govoreći ništa
i bez ijednog pokreta
Neki put ptica dolazi brzo
a mogu proći i duge godine
pre no što se reši da dođe
Ali ne obeshrabrivati se
već čekati uporno
čekati ako treba i godinama
tu brzinu ili laganost dolaska ptice
pošto to nema nikakve veze
sa uspehom slike
A kad ptica dođe
ako dođe
u najvećoj tišini
sačekati da ptica uđe u kavez
pa kad je ušla
zatvoriti tiho vrata kičicom
a zatim
izbrisati jednu po jednu sve prečage
pazeći dobro da se ne dodirne
ni jedno perce ptice
Zatim načiniti portre drveta
izabravši najlepšu od njegovih grana
za pticu
naslikati zatim zeleno lišće
svežinu vetra
sunčanu prašinu
šum životinja i trave u vrelini leta
najzad čekati da ptica reši da peva
Ako ptica ne zapeva
loš je znak
znak da je slika rđava
a ako peva dobar je znak
znak da se može slika potpisati
tad isčupajte sasvim lagano
jedno pero iz krila ptice
i ispišite svoje ime u uglu platna

zhak prever&moi

Dva vuka u nama

2012-01-03T20:37:00.000+01:00

Jednom davno, stari Čiroki indijanac je svom unuku ispričao jednu životnu istinu:

- U duši svakog čoveka vodi se bitka, kao borba između dva vuka. Jedan vuk predstavlja zlo, predstavlja: bes, zavist, ljubomoru, pohlepu, aroganciju, egoizam... Drugi vuk predstavlja dobro, predstavlja: mir, ljubav, nadu, vedrinu, poniznost, ljubaznost, dobrodušnost, srdačnost, darežljivost, istinu, saosećanje, veru...
Mali Indijanac se zamisli. Sve svoje misli usmeri na dubinu dedinih reči, pa ga zapita: - Koji vuk na kraju pobedi?
- Pobeđuje uvek onaj koga hraniš...

2011-12-07T10:03:00.001+01:00

praktika. kodak. pogled u jesen. neke dragosti. otkrivalice. nezhnosti. poezija udaha.joj. juhu.

hajduchija. ravni medvednik. smelost muziciranja.

povlen. i vidici.

jutro. shkola. male planete.

jedan hladan dan. beo. maglovit. pun uspomena.

my girl

2011-12-05T11:05:00.000+01:00

dok uchi, pravi herbarijum, sanja...moja mala sharena

2011-11-25T09:00:00.000+01:00

Мoj Mali Čovek je i dalje Moj Mali Čovek. Malo se izvukao. Uozbiljio. Svet upio. Moj maleni nindžago sin, bakuganski ratnik, i ja njegova nindžago mama ratnika bakuganskog.

Mama.
Ti si meni moja mama.
Osetio sam tvoj miris u hodniku. Sve ovako. (Udiše duboko duboko)
Koje si dugme bila pritisnula ovde.
Ovako dž.
O čemu?
Ja sam...bićeeee koje šeta, a može i da se skameni.
Vidiš. ... onda se desi da budem kamen kao spomenik....ili neka stena.
A Mirković je vatra.
On je vatreni.
A Stefan se zaledi.
Nemam devojku. Imao sam je. Mariju. Bio sam zaljubljen u nju....i ne znam, nisam više...Emica mi se sviđa, ali pošto će Jana da me zeza neću da kažem.
Volim da crtam zato što mi je to zabava, a još neko voli da crta. Crtač.
Najviše volim da gledam Zmajevu kuglu. (Peva...) Klizim kroz oblake, ja letim mogu sveeeeee...
Vidi kako sam te nacrtao, ti ideš preko mosta. I sija sunce. I talas ššššššš.
Obožavam da se igram i mazim.
Najbolji drug mi je Vojin.

Crta i dalje. Boku, najjačeg borca koji može sve da pobedi, i on ide po Zmijskom putu. Potpuno nesvestan jezika u uglu usana održava koncentraciju i koordinaciju. Olovka ruka. Linija olovka. Olovka papir. Oko ZaMisao. I pevuši. Onako laganica. Za sebe.

Kafka. Prag.

2011-11-21T19:39:00.001+01:00

Bio sam ukočen i hladan.
Bio sam most,
raspet nad bezdanom.

Nije neophodno da izađeš iz kuće. Ostani za svojim stolom i slušaj. Ne moraš čak ni da slušaš, samo čekaj. Ne moraš čak ni da čekaš, samo sedi sam. Pred tobom će se pojaviti svet bez maski, kao nikome drugom, i u ekstazi se grčiti pred tvojim nogama.

Milenino pismo Kafki:

Koliko malo znaš o meni! Razmišljam, sve što osećam, dišem, lebdi ka
Tebi. Da li ćeš to ikada shvatiti?
Ja sam vatreni znak.
Pozvala sam te da budeš večni gost u mom domu - Suncu.
Ja
sam u njemu jedina. Zapravo, Sunce jedino u meni nalazi utočište i zato
sam te pitala: hoćeš li zauvek da ostaneš u mojoj duši? Ti već to
jesi. Uskoro ću napuniti dvadeset četiri godine. Kako vreme prolazi!
Ponekad, kada slučajno pogledam u izlogu i ugledam na staklu svoje
lice, uplaši me i iznenadi što više nisam mlada devojka. Zato žalim za
svakim danom što nismo zajedno. Pamtim svaki korak u Folksgartenu,
svaki Tvoj pogled, kako mi ruku prebacuješ preko ramena, ne mogu da
verujem da je sve prošlo.
Nisi mi odgovorio da li pristaješ da budem tvoje Sunce?
Ne zaboravi!
Lavica mnogo traži od života.

Promislite i to, Milena, kakav dolazim k Vama, kakvo tridesetoosmogodišnje putovanje leži za mnom (a pošto sam Jevrejin, dvostruko je duže) i kad sam na jednom tobož slučajnom zaokretu ugledao Vas, koju nikad nisam očekivao da ću videti, a još manje sad, tako kasno, onda, Milena, ne mogu da vičem, niti u meni išta viče, niti govorim hiljadu ludosti, one nisu u meni (ne mislim na druge ludosti kojih ima kod mene u izobilju), a saznajem da klečim možda tek po tome što sasvim blizu pred očima vidim Vaše noge i milujem ih.

2011-08-19T20:00:00.001+02:00

Vreme je, konacno, da se prepusti snu, da sledi luk sunca i meseca

Delilo

2011-05-26T12:06:00.001+02:00

Pattern of Swimmers, Ironman Triathalon (B-169)

misteriozne, zavodljive dubine

jednog dana u šumi

2011-05-18T19:15:00.000+02:00

Đavolji krš, Divčibare

2011-05-15T21:36:00.005+02:00

dirne me boja koja govori

slivanje mirisa
zvuka
shushtanje uspomena

boja koja izmedju svojih nijansi stvara muziku tisine

opijajucu i zanosnu

2010-04-28T09:05:00.002+02:00

Godini za kraj

2008-12-18T15:50:00.000+01:00

ČELIČNA DEVOJKA

2008-12-09T09:19:00.001+01:00

ČELIČNA DEVOJKA

Ja čelična devojka nisam volela nikog na svetu
Nikoga osim onoga koga sam volela
Svog dragog svog dragog koji me je očarao
Sad je sve drukčije da li je on prestao
da me voli
Ili je moj dragi prestao da mi se sviđa?
Ne znam a osim toga je li to važno?
ja sada ležim na vlažnoj slami
ljubavi
Sama samcita među ljudima sama samcita i očajna
Devojka plehana devojka zarđala
O dragi dragi mrtvi ili živi
Seti se našeg nekada
MOJ MILI KOGA SAM VOLELA I KOJI SI ME VOLEO

Prever

2008-10-30T10:19:00.013+01:00

U jednom filmu kažu da su narodi sa drevnog Istoka tajnu čuvali tako što bi odlazili u planinu, pronašli drvo, napravili rupu, šapnuli u nju tajnu, a zatim je zatvorili blatom.
...

...
psssssssssssssst

Sanjar

2008-10-07T22:26:00.004+02:00

klik klik klik

Istinit tren u traljama

2008-10-04T23:14:00.002+02:00

Subotnje jutro. Breza šušti, mali ljudi tabanuju. Vetar i mi, moji Mali Ljudi i ja, sami na našoj Planeti. Čekamo kišu. Mislim... ma, znam, nema ništa savršenije za Ovaj dan. Popunim playlistu, pustim ritam u dan i tabane u ples. Otvorimo sve prozore naše Planete, od Ultra do onih sa sivim nebom sivog krova i jatima golubova. I damo se i sebe i nas u ludu igru.

Obavim jedan telefonski razgovor. Izbacim glavu sa naše Planete u drugi planetarni sistem da malo nikotinom zagadim okoliš i počnem da sabiram šta treba da kupimo Malim Ljudima. Od cipela, preko krpica, pelena, sve neophodno, pa Sve je stalo, samo Mali Ljudi rastu, i dođem do cifre, ubacim glavu u našu Planetu i gledam ih. Želim da im dam sve. I sve najbolje. Naravno da sam počela da plačem. Bio je tren da je Planeta stala, da sam se saplela o svoj korak, svoj ritam i da sam posrnula. Pala pravo na nos. Kako mislim da prehranim Male Planete snovima? Da im pravim paprikaš od priča? Mislim li da će moći da prežive od mog hodanja na rukama? Treba li da se bacim u druge sisteme i živim ih iako u njih ne verujem, čak pljujem po njima teške reči? Gledam ih. Pa odem u kupatilo (tamo možeš biti jedino sam) na sabiranje ponovo. Sabiram. Oduzimam. Množim. Delim. Izvučem ono što daje ili = Dokle god budemo mogli da vrtimo Našu Planetu Našim Ritmom sjajno je! Kapiram, posle ćemo se snaći. Neozbiljno? Khm. Jeeeeste. Ali, Naša Planeta od toga živi!
Nije bitno šta, već ko i kako nosi!

Vratim se, a moji Mali Ljudi se potukli. Ona ne da. On to hoće. Ona kaže. On neće. Ona njemu. Pa on njoj. A Planetu vrti Darko Rundek u ritmu:
U svojim starim kožnim sandalama
Nikad nisam bio nesretan
Zaplesale bi uvijek kad bih je sreo
U njima nikad nisam bio sam
Jer imao sam društvo cijeli dan
U mome rodnom gradu plesala se
Samba, rumba, ča-ča-ča

Hej, Ljudi, ja sam srećna Žena skroz! I imam krila.

Moja Mala Žena

2008-09-06T21:05:00.001+02:00

Moja je Mala Žena Šarena
Na svoj šareni način.

Baš večeras je izbečila svoje nebo plave oči i rekla mi svojim ljubičasto dubokim glasom kako je Onaj Matija naučio lekciju na raspustu i više je ne smara (doslovno). Zatim je počela priča da se širi i moje oči da se smeše, te Moja Mala Žena stavi svoje gipke prste, što se u razne boje prelamaju, u vazduh i vrlo obrati pažnju kako se kreću dok njima po vazduhu priča
Tada je, naravno, bitno znati šta treba slušati.
A juče je legla pokraj mene i rekla
Sakilice, ti se meni baš svidjaš! Nisam rekla Svidjaš mi se, već BAŠ mi se svidjaš!
Posle duže priče ipak je odlučila da joj se moja kosa ne sviđa i da bi mi bila lepša da je duža i da nosim šnalice, po jednu sa obe strane. I ne voli što toliko crnih stvari nosim, mogla bih, eto, da nosim ponekad i nešto roze. Lepše bi mi stajalo, kaže.
Ona se najbolje oseća kada obuče haljinice koje se vrte. Da li se vrte proveri tako što stisne šake u pesnice, savije noge u kolenima i brzo, brže zavrti kukovima. Tada zna. Obožava da pleše. A jako je lepa kad pleše. Vrti se po sobi sama i pravi neke pokrete kojima kao da mazi prostor. Spušta se i diže. Nežna kao vetar. Osetljiva kao mimoza, i isto toliko stidljiva.
Voli da priča sama sa sobom. Nekada stane ispred ogledala, a nekada šetka po stanu menja glasove i razgovara.
Fascinira me koliko mrzi fizički napor. Ne voli da šeta dugo, da trči, vozi bicikl...da radi bilo šta što je umara.
Nedavno mi je nacrtala divan crtež. Nacrtala je sebe kako drži tablu za crtanje, a na tabli je nacrtala nju i mene, i mnogo cveća, nebo i sunce i ptice.

Moja Mala Žena je jedna Sanjalica.
Moja najbolja Drugarica, Dušica tanana. Divna, Divnija.

2008-08-31T13:08:00.002+02:00

Ukočila sam se. Ne mogu da savijem glavu u levu stranu. Frustrirajuće. Odlučila sam da se ove sezone posvetim jogi. P. i ja jogi letači. Biću o5 gipka žena, aha. I neću škripati.

Otkrila sam Kseniju Dragunsku i Muzu Pavlovu. Kakve žene. Kakvo pisanije. Preporučujem.

I jako mi prija ponovo gledanje filmova. Moj mali spisak onih koji su me shutnuli u guzu
1.Nočni portir
2.In the mood for love
3.Besieged
4.Ostrvo

Mali Čovek se prvi put šišao. Sada je ozbiljniji.
Mala Žena je najlepša i najšarenija Žena.

Posle pauze, pivo

2008-08-22T09:27:00.000+02:00

Desi se tako da čovek hoda na jednoj nozi, obe ruke, jednoj ruci, trepavicama, veštačkim noktima, šta ti je znam na čemu sve ne hoda, i stane. Da stoji. OdStoji. Oslušne. I onda, kad se oseti spremnim, ponovo krene. U jurnjavu.

Kada bude prvi kišni dan, zaplesati
plavo i tužno

2008-05-27T12:58:00.000+02:00

Svih i Ovih dana
Kao Mesec ceo

K’o pletilja Ona stara...

I poštujem Svoju potrebu da
ŠššššššššŠutiMmmmmmmM

Sve je stalo, samo Mali Ljudi rastu

TT

2008-04-09T19:03:00.000+02:00

obrachun zakazan za 16. u 18h
a do tada
sve
i
u
oko

Nešto kao Koktel

2008-04-01T09:06:00.006+02:00

Zanimljivo mi je da fotografišem cveće sada, a ranije mi to bilo bez veze i bezveze, cveće je da se miriše i upija tako.

Užasno me opterećuje celokupna priča Srbije i stanja srpske svesti. Jednostavno, želim da živim svoj maleni život puno, opušteno, hoću da ga Živim. Nemam ambicija da menjam svet. Samo da ga Živim, ne PreŽivljavam i dalje. Hoću da odem u prodavnicu u kojoj ne rade seljanke koje besno gledaju, i želim da se ne pitam Šta ne štima, a da je oteram u tri lepe. Želim da znam da ću moći priuštiti hleb, mleko, jogurt i smoki, kao minimum minimuma, Malim Ljudima. Hoću da sam sigurna da neće doživeti devedesete, i preživljavati inflacije i devalvacije srpstva i srpskih govana. Nemam ideju za koga ću glas svoj da dam 12. maja. Vrti mi se u glavi od biranja, pravljenja izbora Koje je od dva zla manje … Možda je Čovek u pravu Vreme je za odlazak. I to je izbor.

Mali Ljudi su divno različiti. U svakom pogledu. Neverovatno mi je da deca od istih roditelja mogu toliko da se razlikuju.

Još 16 dana i projekat TTom će biti gotov.

Radujem se Susretima i Sudarima. Radujem se Različitostima. Luda sam od plavetnila visokog.

susreti...

2008-03-29T20:34:00.005+01:00

Sanjarije
Mirisne
Drznule se
S proleća

violently happy

2008-03-28T21:03:00.000+01:00

Leptir, papagaj i Talično Pomagaj

2008-03-26T20:30:00.001+01:00

U onoj omiljenoj mi kafe knjižari i još ponešto pre nekog vremena zateknem dva starija čoveka. Poprilično starija. Između njih miris kafe i snop svetlosti, iza, na zidu, okačen poster, Bob Marley iz delića sastavljen. Oni sede na starim, starim, baš starim crvenim foteljama, obojica nalakćeni na svoju stranu stola, takođe baš starog. Jednog od njih poznajem, profesor u penziji.
Kaže profesor: „Gledam se jutros u ogledalu i mislim da li sam ja leptir ili čovek. Ako sam leptir koji sanja da je čovek, nije dobro! Onda ću umreti kol`ko već sutra. A ako sam čovek koji sanja da je leptir, opet nije dobro, misliće da sam lud!“

Radi se na Taličnom Tomu. Doteralo se do kraja. Razmišljam o muzici....Ima nekih predloga?

SanjarI

2008-03-24T21:28:00.000+01:00

Obožavam ove sudare
Jednom ili dvaput godišnje
Kad se sastanemo
Mi
Prijatelji
Pa se izvrćemo jedni drugima
Gledamo se
Trepćemo
Smešimo
Puno ti srce
Gledaš milo lice
Govoriš
Analiziraš
Dodiruješ
Osećaš da si zdrav
Ponovo
Ni svestan nisi bio koliko si samo
Usamljen
Dalek
Bez
Svih
Njih
Drugara

I
Veliko nedostajanje
Jednog G
Jednog P
i
Jedne N

I
OdRastanja

.........

2008-03-06T22:01:00.001+01:00

Sto
Stari, drveni
Prelepila ga mat crvenim samolepljivim tapetom
Na toj se crvenoj površini smenjuju
Hrpe papira
Na oko, svi listovi isti,
A zapravo toliko različiti
Sadržajem
Izborom fontova
Načinom na koji su spojeni
U levom uglu, na kraju stola,
Diskovi
Napakovani jedan na drugi
Neki diskovi koji su u poslednje vreme tu pakovani
Fotografije, muzika, textovi
Na vrhu punjač baterija
Težinom ih fiksira za površinu
Pored neke kutije, kutijice
Ko zna kakvog sadržaja
Nisam pregledala odavno
Samo ubacujem sitnice
Taj deo ne vidim od ovog prozora
Po kojem sada klize ova slova
U produžetku se nižu rečnici,
Rokovnici, većina ih prazna,
Uvek im se obradujem,
A posle nikada ne znam šta bih želela u kojem da pišem,
Tako da su nekim ispisane prve stranice
Nema reda u njihovom redu
Rečnik zelen,
na njemu stišnjen se nazire neki disk
potom crni rokovnik sa velikim D napred
poklon
čuvam ga
u njemu sam najviše i pisala
onda smela spirala neke plavo sa crvenim sveske
pa kutija od mobilnog
u njoj su čini mi se kablovi za telefon i slušalice od istog
pa dve lepo stavljene knjige na tu posmešnu kamaru ispod
i takav je krš svuda oko stola
kao neka ograda
U sredini
moj kućni ljubimac
crn
sa jednom tipkom (ovom \ ) koja stoji nakrivljena
Mali Čovek je vadeći slomio
pri jednoj od svojih pomahnitalih pobegulja faza dana
Odmah pored
Nedavno stavljena čaša napunjena crnim vinom
Pepeljara
Retro tabakera i drečavo zeleni upaljač
I, najbliže meni, knjiga
Ljudmila Ulicka “Providne priče”
Tek počela da je čitam
“…Bože milostivi, a kako samo lažu! Reč je, naravno, samo o onim koje za razliku od Penelope imaju za to dara…Uzgred, nehotice, besciljno, strasno, iznenada, neprimetno, nedosledno, očajnički, savršeno bezrazložno…One kojima je to dato, lažu od malih nogu do sudnjeg dana. I sa koliko samo ljupkosti, talenta, nevinosti i drskosti, stvaralačkog nadahnuća i sjaja! Nekakvom računu, isplaniranoj intrigi- tu mesta nema. To je samo pesma, bajka, zagonetka. Ali, zagonetka bez odgonetke. Ženska laž je takva prirodna pojava kao što su breza, mleko ili bumbar.”
Strana 7.
Eto, tu stala
Nameravam sad nastaviti

A kako vi lažete?

Poslovično kolo, pogled i još nešto

2008-03-04T10:38:00.004+01:00

.....Već neko vreme pokušavam da sve poslovice i narodne mudrarije koje upotrebljavam, koje sam upotrebljavala, stavim, sastavim na jednom mestu. Inspirisao me drug, drugar, drugarčina, i prijatelj Ž. Pa, ovo bi bilo moje Poslovično kolo

Pre zore ne sviće.
Klin se klinom izbija, ali rupa ostaje.
Šta reći, a ne zaplakati.
Zapevaj i za pojas zadeni.
Teško žabu u vodu naterati.
Čovek se uči dok je živ, pa opet lud umre.
Drvo bez grane i čovek bez mane - ne mogu biti.
Dobar k…., mir u kući.
Pošalji ludu u vojsku, pa sedi i plači.
Strpljen, Spasen!
Život je nekome majka, nekome maćeha.
Dokona duša, đavolje igralište.
Žene su kao rakija, što su starije to su bolje.
Čula žaba da se konji kuju, pa i ona digla nogu.
Tri puta meri jednom seci!
Poranio, zoru prevario.
Tresla se gora-rodio se miš!
Čizma glavu čuva, a šubara je kvari.
Došli divlji i oterali pitome.
Ko se u kolo hvata, u noge se uzda.
I Cigani imaju dušu.

.....Mnogo mi se dopada ovakavpogled

.....i još nešto

Želja za istinom

2008-03-03T11:14:00.005+01:00

Želja za istinom nailazi na pesme i priče, a tada se stidiš, jer je sve to samo mitologija-niti je tako bilo, niti si tako osećao.

Česlav Miloš

Zapisi o Tari sa Tare

2008-02-20T09:55:00.005+01:00

(na računima, 1 maramici, telefonu)
Prvi zapis
Ovde je tako mirno. Neverovatno je. Magla je. Čini mi se da možemo da dodirnemo tu granicu. Granicu Tog Mira i Naše Buke.

Noći su još mirnije. Bila mi je frka da izađem u hodnik i ispljužim jednu. Nikad nisam imala doživljaj količine Tišine. A ovde je ima tako puno. I teška je. Osećaš njene Nemire i Divljine. Osećaš Svetove. Slutiš. Uskoro ću se navići. Ali sada se plašim.
Možda me tiššššššina proguta.)

Drugi zapis
Sankali smo se. Ja sam slomila kliska. Jug zaspao na sankama. Jana dobila mini nervni slom zbog toga šta sve mora da obuče i svuče.Interesuje je samo da sedi na sankama i neko je vuče ili da crta po snegu. Meni je to ok. I ja nisam neki ljubitelj radosnih igara po snegu. Ponavljam, Ja sam zdrav mediteranski tip!

Treći zapis
Danas je divan dan. Pun sunca. I nebo je čisto plavo, dohvatljivo, Ono nebo što ide uz belu glavu.

Išli smo do Zaovinskog jezera. Bili smo na brani. Posle smo se spustili u Spajiće, do Spajića jezera. Ovde je priroda fantastična. Tako pitoma, a tako divlja. Bio je potpun doživljaj od Omorike do Mitrovca kroz šumu. Vijugav. Jele. Sneg. Put nam preseklo jedno lane i jedna veverica (za koju smo utvrdili da je ženska luda glava, neodlučna, i da je vaga u horoskopu). Jana oduševljena. To joj je Bajka! Jug nema pojma, on je za neku klopicu. A zatim sam doživela najbolji spust u životu. Spust ka Perućcu. Pogled puca na Bosnu. Jasno se izdvaja jedna bela džamija iz braon-bordo predela. Vide se zaseoci. Put presecaju tuneli sa čijih vrhova vise ledeni šiljci. Deluju sablasno. A dole Perućac i Drina krivudava, i tako zelena, tako teško zelena. Posle smo kružili oko Perućca, opet neki nepoznati krajolici, na obroncima sneg, u podnožju jezero, kućice na vodi, šarene, divlje patke i tišina golema. Na bosanskoj strani spaljene kuće, pričamo o ludilu, o umu, o ratu.

Četvrti zapis
Mokra gora.Mećavnik. PodSećanje Bajka u Va. Prijatno. Najlepša medovača medna. Macoline glave. I jedna od kućica. Moj favorit.

....
I onda o5 mašina, sitemi, ulasci i izlasci, čekanja i nadanja, duge šutnje, neusklađeni ritmovi...

Red Dani

2008-02-05T08:16:00.000+01:00

Red Žena se ne budi sama, njen organizam biva probuđen u više navrata u toku noći, ali ono jutarnje dizanje bi se moglo vezati za 5 sati. Mali Čovek ne zna da pre zore, ne sviće. On tada krene da akcijaši. Izlazi iz kreveca, prelazi preko pospanih roditeljskih tela, ruke istih ga vraćaju na početnu poziciju, on se buni, oni prvo nežnim, a potom zapovednim rečima pokušavaju da ga nateraju da još samo malo odspava. I to traje do 6.30. Tada se svi uspravljaju i kreću ka svojoj odeći, nakon toga ka kupatilu. Red Žena pre toga kuha sebi kafu pošto tim čarobnim napitkom uspeva da uspostavi vezu i bira Green odeću. Prvo se odevaju Mali Ljudi. Tada Mala Žena staje ispred ogledala i počinje priču, pesmu, glumatanje. A Mali Čovek akcijaši dalje. Otvara vrata, ulazi i izlazi u prostorije, uzima stvari, stavlja u usta, oseti ih i baci, Čovek i Žena se smenjuju u jurnjavi za njim i No, No Poklicima.
Nekako se zaključavaju vrata od toplog Doma i kreće juriš ka institucijama. Prvo Mali Ljudi u zabavište. Mala Žena, osim što se zablene i koncentriše na razgovore ljudi oko sebe, ne pravi problem, Mali Čovek još uvek plače i otima se, mada se i on predaje polako i navikava se na Sistem. Zatim, Čovek i Žena svako na svoju stranu.
Red Žena Green Odevena staje pred hormonski izmenjene osobe i obrađuje, utvrđuje, vežba jezik kojim se služimo, uči i ponovo preživljava tinejdž dane. Dovija, umiruje, nadvija, smeje ili mrači. Naučila je da se koncentriše na pojedince, a obraća masi.
Nakon posla, odlazi u knjižaru da “pročita” jednu kafu i ćuti.Čita neku knjigu. Puši i pije produženi bez mleka, bez šećera. Red organizmu je potreban samo kofein i šutnja.
Zatim se vraća aktivnostima po domu. Kuhanje, skupljanje, pakovanje, širenje, pranje. Igra se sa Malim Ljudima. Ponovo otkriva svet. Na trenutak opruži svoje telo po krevetu i shvati da je umorno. Ne razmišlja. Nema se za to vremena. Mora se delati dalje. Radnje se ponavljaju. Smenjuju. Ima svega. Mnogo pričanja, ima smeha, suza, histerije, svađe, tuče, plesa, jurnjave, padanja. I, naravno, ustajanja. Zatim dolazi čaroban momenat Večernjih aktivnosti. Nahrani, okupaj i uspavaj Male Ljude. Malom Čoveku je dovoljna flašica puna toplog mleka, držanje za ruku i maženje, dok Mala Žena voli da se čitaju priče po njenom izboru, mazi, da se saberu utisci, popije čaša vode i tek tada odlazi na spavanje.
Posle svega dolazi talas Tišine. Malo se uživa u tim trenucima. Shvata se da je neophodan Odmor, ali dela se i dalje. Seda se za Računar i lektoriše. Ili se nađe Čuvar Malih Ljudi i izađe. Drži se za pivo i razmenjuju se Reči. Nekada igra preferans. Ili piju kokteli. Ili se dešava nešto Lepše.

Ali ono što je Red Ženu potpuno fasciniralo je poseta jednom veoma mističnom selu po jednom sivom, prljavom i jezivo blatnjavom danu. Selo Taor. Znalo se o onim loptama od kamena, savršeno uglačanim, sa nekim simbolima (očekuje se lingvistička analiza), negde oko metar visine, onim što neki “stručnjaci” kažu da su ih tu postavili vanzem(a)lj(a)ci. I znalo se da su Taorska vrela lepa. No, Taorska vrela su i više od lepa. Magična su. Razgaljujuće deluju na maštu. Evo par
fotki, pa procenite sami )
Sve u svemu, posao zove, a na netu se može pročitati o problemu Taorskih vrela i eksploataciji sige…Red Žena namerava da se zalaže za zaštitu Taorskih vrela!

Zašto je juče bio važan dan

2008-01-10T09:04:00.000+01:00

Juče je Mali Čovek proveo svoja prva 2 sata u Zabavištu. Time je, nadamo se, otpočeo seriju svojih odlazaka u istu instituciju. Time je otpočeo i jednu groznu stvar koja se zove Šrafljenje u sistem, a mislim da svi znamo šta sve podrazumeva Šrafljenje.

Juče Mali Čovek nije imao predstavu o tome šta mu se sprema. Prvo je stajao par minuta na vratima i gledao u nove drugare, igračke i facu Zabavljačice 1 koja se uvija pred njim, unosi mu se u facu i pruža ruke mameći ga. Dođi. Hajde da vidimo gde su igračke. Namamljen, pravi svoje prve bojažljive korake i ulazi u sobu. Vrata se zatvaraju. Ušao je u Klopku.

Nakon 2 sata, kucam na vrata. Zabavljačica 2, zamišljaj Gicu Prasicu, izlazi i kaže da je bio dobar, da je plakao kada neko uđe ili izađe, da je znatiželjan i da će se brzo privići.
Mali Čovek me grli, plače i nešto priča.

Danas Mali Čovek je znao šta mu se sprema. Kada sam ga stavila kod vrata, okrenuo se i zaurlao. On tako plače. Urla. Izašla sam. Više puta proveravala da li se čuje urlanje. I sada, još malo i odoh po njega.

Uh. Teški li su ovi prvi dani. Gušim se u emocijama. Sećam se da je Mala Žena bila kao krpelj. Ona me grlila i plakala, a učiteljica je vukla: Hajde da se igramo. Posle nedelju dana je bilo bolje. Sada Mala Žena voli zabavište. Obožava. Čak mislim da joj je i hrana tamo ukusnija.
Neka deca se nikada ne naviknu, ne vole tu ustanovu, mislim da Mali Čovek nije jedan od njih.

Juče je zazvonio telefon oko 16. Bila je to S. Divna, vrcava devojana. Drugarica Male Žene. Zove na igranje i zabavu. Prvi put se Mala Žena složila sa samostalnim odlaskom kod drugarice. Čovek je odvezao. Ona ostala. Kaže da joj je bilo baš zanimljivo. Meni puno srce.

Uh, ti Mali Ljudi Velika Deca! Divni su, divni.

Provincija. Slivanje. Praznici.

2008-01-08T15:11:00.000+01:00

Sliju se tako s praznicima u Provinciju, skoro svi Najdraži, Dragi, manje ili više, i Nedragi, manje ili više.
Napravi se neki čudan miks.
Uvek tu budu litre, litre i litre ispijenog alkohola, tapšanja i zagrljaja, osmeha i razgovora, pogleda preko i ogovaranja, spletkarenja, ponekad i pesničenja, teturanja, ustajanja i padanja, muzike i plesa.
Nekada taj miks bude ugodan. Prijajući. Čudotvornog dejstva za provincijsku učmalost.
A nekada bude usiljen. Emotivnom agresivnošću i nekim ličnim nezadovoljstvima ispunjen. I takav, isforsiran i napet, ne prija.
Iz mog ugla ovo slivanje sada, NG i Božićno, bilo je upravo usiljeno. Kako se jučerašnjem danu bližio kraj, tako se kao u crtaćima, galopirajuće odlazilo. Imao se utisak i onog oblaka prašine. Seoba se uglavnom odvijala ka istom pravcu. I kako se ona zahuktavala, tako se u Provinciji lakše disalo. Rasterećenije.
Često se pitam kako bi se živelo u Provinciji kada bi se većina tih ljudi vratilo.
Sigurna sam samo u to da bi litre alkohola slivenog u sve te slivajuće, provincijske organizme bio na zavidnom nivou.
Ja se osećam .... poput Meseca u Borhesovim delima.
A kad već pomenuh njega ovih su me dana ispunile i obradovale knjige
Borhesa i Kravera od mojih Najdražih. Preporučujem.
Pa se dalje, takođe kao preporuka, nameće za pogledati upravo film Short Cut:

Ritam ovog dana. Čizmice i Mimoze.

2008-01-04T16:26:00.000+01:00

Danas smo moja Mala Žena i ja tražile čizmice.
One gumene. Šarene. Ili skroz Roze. Sa Barbie momentom.
Ili, bar, kao one koje ima Milica u knjizi Milica je kupila nove čizme.
Ali da ne budu žute.

U traženju

Mala Žena padne preko praga jedne jadne radnje i tu ne nađemo ništa
Zatim se očistimo
Pojurimo golubove
Posvađamo se
Posvađamo se još
Uđemo u neku još jadniju radnju
Mala Žena ne padne
Nađemo šarene čizme
Veeeeliiiiikeeeeee
Jedno 2 broja
Mala Žena kaže Njih!
Kupimo
Idemo iza jednog Čoveka
Onako DedaMrazastog
Hodamo kao on i kikoćemo se
On uđe u zgradu
Nas dve odemo u prodavnicu
Kupimo sve što nam ne treba
Brzo se dogovorimo šta bismo za ručak
Obrnemo još par krugova oko rafova
Sudarimo se sa par nadrndanih ljudi
Stanemo da pravimo gužvu
Bakute zacokću
Pravimo se lude
Na izlasku ugledamo Mimoze
(pisala o njima baš
OVDE 17.02.)
Ja odlepim od sreće
Kupimo ih
Odskakućemo do toplog doma
Tamo Debeli Mali Čovek pravi žurku
Obara
Obara
Krši
Lomi
Stavim mimoze u teglu
Nemam vazu
A i super mi je ta teglica
Baš za buket mimoza
Stavim na sto
Udišem
Duboko
Dodirujem ih
Divim im se
Obožavam ih

Pustim da svira Paco De Lucia
Izvadim korpe sa igračkama
Iseckam beli luk
Naspem sebi vino
Stavim špagete da se kuhaju
Dodam začine
Masline
Paradajz
Prezle
Kačkavalj
Zapečem
I
Uživam sa Mojim Malim Ljudima
Odspavam
Popijem kafu
Sednem da napišem post
Mala Žena još u novim čizmama
Od gume
Sa dva para čarapa
Ne žali se

SNG

2007-12-31T13:14:00.000+01:00

Neka vam je po meri i zhelji 2008.

Pršti, Pršti, Bela Staza...

2007-12-25T11:00:00.000+01:00

Probudimo se jutros rano. Baš, baš rano. Pogledam kroz prozor-Mračno.
-Jesi ti čuo noćas neke kočije i irvase?-počinjem priču sa Čovekom, on se nadovezuje, odgovara, jeste, čuo i on, kao da je neko ulazio kroz prozor. Evo, baš ga sad zatvorio, bio otvoren. Maloj ženi se šire oči. Otvorila usta, usisava reči. Ustaje iz kreveta. Bosim koracima tapatapatapa. Vraća se tapatapatapa. Uskače u krevet, pokriva se i kaže:
-Joj, što sam se uplašila!
Pitamo je za poklon, ona kaže samo neke čokoladice je videla, one u obliku Dede Mraza. Čudimo se.
-Ništa više?!
Ona odmahuje glavom. Krenemo svi zajedno da ispitamo situaciju oko jelke i naiđemo na ogroman paket. Vriska. Skakanje. Ludnica. Otvaraj. Ne može. Cepaj. Cepaj. Još Cepanja.
Tišina.
Okreće se kutija. Gleda. Otvorena usta. Oči skoro ispale. Uzbuđenje. Onda druga.
Tišina prestaje. Vriska. Otvaraj kutiju. Ovaj Deda Mraz lud. Vidi kako je zatvorio ove kutije. Kako da se igram. KmeKmeKmeee. Makaze. Otvaranje.Cepanje.
Uzvici oduševljenja. Pa opet tišina. Kraća. Postavlja se scena. Hvata se zalet. Kreće se u igru.
Malom čoveku ništa nije bilo jasno, ali dobro, nema veze. Odlepio je na Barbiku Male Žene.
-E, S, a vidi Deda Mraz nije poneo čestitku što sam mu nacrtala?....Joj. Pa šta ću sad? Moraće opet da dođe. A hoće mi onda doneti još jednu knjigu. Jel hoće? -Maloj Ženi se sjaje oči.

Inače, umorna, neispavana, puuuno posla, nema se vremena.
Ali i Ispunjena. Zadovoljna. Baš!
A vi?

Pisamce

2007-12-13T20:28:00.000+01:00

Od Nine (I razred) Luki (V razred)

I još

Na današnji dan

2007-12-12T08:18:00.000+01:00

1863. rodio se Edvard Munk
1873. u Srbiji uveden dinar kao novčana jedinica
1965. održan poslednji koncert Bitlsa
A pre, pa tačno, godinu dana, rodio se Mali Čovek,Mazan, Divan, Tek prohodao, Sa četiri Zuba,Golemog Osmeha, Šaljiv, VelikiMaliČovek.

O dešavanjima jedne nedelje

2007-12-10T10:30:00.000+01:00

Ustaneš u jedan siv dan. Lagano se sjebavaš gledajući u prljave nijanse sivog. Iz stomaka, nervoza u vidu skakavaca krene da se širi. Samo telo je granica. Nema bega. A ti želiš...

Smisliš, naravno, da pobegneš u Hajdučiju, Istraživanje, u Planinu, ili već. Male ljude pravac kod dedababe i babadede. Nađeš se sa ostatkom vesele družine. Trudiš se da ćutiš i ne emituješ negativne skakavce. Misliš o željama. Misliš o ostvarenjima.

Odeš do Divčibara. Pa do jezera. Pa oko jezera.

Pa istražuješ granice, mikrokosmose, tražiš put. I planiraš nežno, želiš veliko ...

Pa se penješ, pa spuštaš. A skakavci iskaču. Pa si nekako svoj u svome. Pa se rešavaš. Pa već realizacije gledaš.

A onda zazvoni telefon. Pa glas kaže da su se Mali Ljudi razboleli. Pa teskoba. Juriš ka njima i ne misliš više ni o čemu drugom. Priviješ ih uz sebe. Gledaš kako se bore za udah, i poželiš da udahneš za njih, a znaš da ne ide tako. Onda im ljubiš oznojene glave i osetiš ukus slatkastog znoja. Pa ih stegneš jače u zagrljaj, misliš možda im to pomogne. I boriš se sa njima zajedno. Inhalacije, sirupi, obloge...I onda poželiš, i shvatiš da samo to želiš, samo jedno, veliko, veće, vrednije, najvrednije, da su Mali Ljudi uvek zdravi.

Doček NG i pet stavki

2007-12-01T10:21:00.000+01:00

1. Nervira me izraz „najluđa noć“. Čini mi se da je smislen jedino ako se odnosi na tinejdžere koji tada ostaju duže van kuće nego inače. Možda i za većinu studentarije. I to, recimo, do 2. godine. Ostali se raduju Proslavi. Dočeku. Okupljanju. Pijančenju. Druženju. Ali, to nikako ne bih podvela pod „najluđa noć“, valjda to dođe sa godinama i iskustvom. (Kako li ću misliti za 20 godina?)

2. Volim poklanjanje nečega najbližima. To se najčešće svede na kupovinu, a u retkim slučajevima na pravljenje istog (u toj akciji više uživam). Tada volim da poklonim nešto i svom domu, toplom, pretoplom, a da nije ukras.

3. Jelka je obavezna. Nju sam preskočila par puta i bilo je tako prazno. Obožavam to delovanje Staviti ukras na jelku! To me relaksira. Zbog mojih Malih Ljudi, jelka je ponovo dobila sjaj u svojoj ulozi. Za Malu Ženu ona je centralni događaj, ipak! oko nje su pokloni! Mali Čovek tek treba da otkrije čarolije.

4. Šoping groznica koja opčini veliki deo ljudske vrste na mene deluje frustrirajuće. Tako da se trudim da šoping završim pre no što groznica oko NG počne delovati.

5. Kao i većina, ni ja nemam pojma gde i sa kim ću to veče biti. Uvek se nešto desi, smisli, baš na taj dan. Meni je za to svejedno. Ove godine, rekla bih, da već znam sa kim, gde, kad, kako. I ove godine mi to prija. Radujem se tom Okupljanju.

A vi?

Razvijanja. Odvijanja. Život.

2007-11-29T10:15:00.000+01:00

„U trenutku život se promeni. Iznenada, i jedino na loše, nikada se u trenutku život ne menja na bolje.“
Pre par večeri, baš pred kišu, vraćala sam se kući. Bilo je oko ponoći. Grad je bio pust. Ni prolaznika, ni kola, nikoga, osim mene. Čak se ni moj hod nije čuo. Kao da sam klizila. Nije mi bilo sablasno, ali sam osećala teskobu. Mislila sam o rečima, gore navedenim, i tragediji na koju se odnose. Pregršt se Oseta u grudima pomešalo, i tu stalo. Nema dalje. Jedini izlaz je eksplozija, činilo mi se. A onda me iznenadi, i uplaši, jedna prilika što se približavala meni. Uplašila sam se toliko da sam stala. Pošto ne vidim dobro i uvek mi treba vremena, širila sam oči i skupljala, pokušavajući da izoštrim priliku. A ona mi je bila sve bliže. Hodala je cik, pa cak, i pomalo vukla noge. Na ramenu je imala nešto za šta se držala. Obučena u crno. Ja sam već videla kako me ta Garava Prilika ubija. Na razne načine. Međutim, prišavši mi sasvim blizu, reče, nekako nakrivo, Dobro, na jednu stranu, Veče, na drugu stranu. Odžačar. Pijan. Raspremljen, pa ponovo spremljen. Zapleten, pa raspleten. Na licu mu garavi osmeh. Ne znam da li sam se javila, sećam se da sam se osmehnula i gledala za njim. A da li zbog straha, sujeverja i sreće koja se vezuje za susret sa odžačarem, ili zbog same pauze u hodu, ne znam, ali meni je bilo jasno. U grudima nije bilo tereta. Udahnula sam, i izdahnula. ProDisala.
U domu je mirisalo na moje Male Ljude. Na čistotu njihovih snova. Gledala sam ih spokojne, malene, poluotvorenih usana, čak se Maloj Ženi dok sam je pokrivala oteo jedan sanjivi Osmejak. Zadovoljan. Poželela sam da im sačuvam Snove.

Dese se stvari brzo. Ipak, Život je pun igara, i pun drama.

A onda se desilo i Jutro. Ustala sam, Lagana, Treperava, ProBuđena, Bistra. Ne znam da li je to ona „sretnem odžačara sreća“ ili ne, nije ni bitno. Već par dana osećam vazduh koji udišem, osećam i kako mi puni pluća, osećam da lebdim, kao punjena helijumom. Osećam kako dodiri kroz mene struje. ZaLjubljena sam. U Njega. U Život. I srećna sam. Eto.

Tako blizu, a tako daleko ((

2007-11-27T19:32:00.000+01:00

Večeras. Mesto: Kolarac. Svira onaj kojeg sa ogromnim užitkom slušam:

Mala kutija

2007-11-23T16:56:00.000+01:00

Maloj kutiji rastu prvi zubi
I raste joj mala dužina
Mala širina mala praznina
I uopšte sve što ima

Mala kutija raste dalje
I sad je u njoj orman
U kome je ona bila

I raste dalje i dalje i dalje
I sad je u njoj soba
I kuća i grad i zemlja
I svet u kome je ona bila

Mala kutija seća se svog detinjstva
I od prevelike čežnje
Postaje opet mala kutija

Sada je u maloj kutiji
Ceo svet mali malecan
Lako ga možete u džep staviti
Lako ukrasti lako izgubiti

Čuvajte malu kutiju

Vasko Popa

2007-11-22T18:54:00.000+01:00

Moj mali čovek i ja. Svako svoju igračku drži. On svojom lupa po mojoj. Zato je ovde kraj ovom postu.