Wednesday, March 26, 2008

Leptir, papagaj i Talično Pomagaj

U onoj omiljenoj mi kafe knjižari i još ponešto pre nekog vremena zateknem dva starija čoveka. Poprilično starija. Između njih miris kafe i snop svetlosti, iza, na zidu, okačen poster, Bob Marley iz delića sastavljen. Oni sede na starim, starim, baš starim crvenim foteljama, obojica nalakćeni na svoju stranu stola, takođe baš starog. Jednog od njih poznajem, profesor u penziji.
Kaže profesor: „Gledam se jutros u ogledalu i mislim da li sam ja leptir ili čovek. Ako sam leptir koji sanja da je čovek, nije dobro! Onda ću umreti kol`ko već sutra. A ako sam čovek koji sanja da je leptir, opet nije dobro, misliće da sam lud!“



Radi se na Taličnom Tomu. Doteralo se do kraja. Razmišljam o muzici....Ima nekih predloga?

2 comments:

elektrokuhinja said...

Super priča. I taj ceo dijalog o leptiru. Kao iz nekog filma.

Anonymous said...

sad sam se i ja pogledala u ogledalo. zbog orgazma naravno. ne želim brojati unatrag.:) caricavrta